SEO – Help Online

Zašto SEO

Nije vic već današnjica u Srbiji:
Razgovaraju dva zubara o konkurenciji te će u nekom trenutku jedan:
– Ma to je to, vidi se: bacili su se na SEO.

Ranije sam neke svoje tekstove, a i posao kojim se bavim morao da opisujem odgovorom na pitanje “Šta je to SEO?“.
Danas na svu sreću nije tako te ću ovaj tekst započeti, nastaviti sa: “Zašto SEO“.

Svaka kompanija koja danas želi zapaženo prisustvo na Internetu prinuđena je da to učini i u rezultatima pretrage, imajući pre svega u vidu cenu pozicioniranja (besplatno!) na najvećim pretraživačima.
Ponašanje korisnika Interneta je danas maksimalno razmaženo te je i adress bar danas postao pretraživač gde je kao podrazumevan skoro uvek Google, međutim, ne treba zanemariti ni današnji “drugi Internet”: Facebook koji (još uvek) nema svoju pretragu već zbog ljubavi i procenata u firmi pretragu za njih i sve korisnike radi Microsoft Bing.
… odo’ ja na drugu stranu…

Koji je konkretan razlog

Pravi razlog je para.
Para buši gde burgija neće, zapravo… pozicioniraće kompaniju i njen sajt za ključne reči koje god želi ali to košta i cena zavisi od konkurencije, normalno ponude i potražnje.
To je najefikasnije preko Google AdWords međutim koliko god da se uloži, na taj način će se “dovući” 5-15% realne posete što za nov sajt može biti i čitavih 100% ukoliko izuzmemo posete zaposlenih, konkurencije i rodbine.
Uzmimo primer dnevne potrošnje na AdWords od 1.000 dinara, odnosno 30.000 dinara mesečno.
Ako je to samo 10% posete i ako organska (prirodna) poseta sa pretraživača donosi ostatak, onda se može reći da ta poseta vredi 270.000 dinara mesečno?
Pa neka je i 170.000 ili 70.000! Malo li je na ovu glad!?!

Ok, SEO i?

Nije samo SEO dovoljan. Sama skraćenica znači Optimizacija za pretraživače. Postoje prethodne radnje koje se moraju sprovesti, a to je ispravljenje kodova koji čine sajt, šop jer smo često aljkavi ili smo, Bože moj… takav sajt u haosu nasledili pa sve treba korigovati.
Ili ga je “zgazilo vreme” pa ga treba osvežiti. Nije ovo bitno zbog komšija ili konkurencije već nije zdravo za sajt da takav drljav sebe unazađuje lošim prisustvom na Internetu jer gomila loših, “slomljenih” strana, duplih sadržaja i ostalih gluposti skupo koštaju jednu firmu.

Kada se teren počisti, onda može i ostalo, a to ostalo je:
On-page optimizacija i
Off-page optimizacija

Koju prvo od te dve optimizacije? Pa obe odjednom i ako može juče, bilo bi najbolje.
Često ili skoro uvek vlasnicima sajtova prvo ukazujem na sve greške koje golim okom (mišem) mogu da uočim jer njihov loš sadržaj ugrožava i ostale sajtove. Prvenstveno one koji se nalaze na istom serveru pa i one koji ga linkuju ili primaju link.

I ponovo: Zašto SEO?
I emotivnih razloga: Ljubav prema novcu.
Ako je vama dobro, biće i meni zato: daj da uzmemo neke pare jer su tu oko nas.

SEO optimizacija sajtova za pretrazivace

Aplikacija ili mobilna verzija

Brže i pouzdanije , prema zadnjim istraživanjima Skandinavaca

Mnoge kompanije suočene su izborom u kom pravcu nastaviti razvoj sajta: ka mobilnoj verziji ili ka aplikaciji za mobilne uređaje. Čak i kada te dve opcije nisu isključive, 85 odsto ispitanika u nedavnoj studiji bira aplikaciju za mobilne uređaje , a ne mobilni sajt. Istraživanje je sproveo Compuvare u nordijskim zemljama.

Razlog zbog koga su anketirani ispitanici radije birali aplikacije za mobilne uređaje, a ne mobilni sajt, prema Compuvare je pre svega zbog toga što se aplikacija smatra pouzdanijom , bržom i lakšom za navigaciju.

Personalizovan sadržaj

Prema istraživanju, potrošači će imati zahteve za personalizovanim sardžajem. Potrošači su zainteresovani za dobijanje promocija, ponuda vesti i preporuka proizvoda koje se lako mogu širiti preko društvenih mreža.
Potrošači će postavljati sve veće zahteve i njihovo mišljenje treba posmatrati kao ključ pri izradi aplikacije u svakoj njenoj fazi razvoja.
Ne, to nije tako jednostavno.
Preuzimanje aplikacije i potreba da se ona potraži i intalira je usko vezana za brend. Što su brend i klijent povezaniji, to je lakši izbor.
Najbolji primer je Apple koji nema mobilnu verziju sajta već nudi samo aplikaciju. Čak i Google koji sve svoje strane ima optimizovane za mobilne uređaje, nudi aplikacije. Svaki dan novu za svoje proizvode.

podela trzista smartfona

I pored manje zastupljenosti u odnosu na Android telefone, Apple sa svojih 23% prisustva predstavlja globalni fenomen sa 25 milijardi preuzetih aplikacija sto je u proseku milijardu mesecno.

apps downloads
Sličan je odnos i po ukupnom broju dostupnih aplikacija. iOS (Apple) aplikacija ima skoro 700.000, Android preko 500.000 i naravno, sve je to u daljem rastu.

aplikacije

Šta kažu cifre (konkretnije)

Velika većina ispitanika (85%) je više naklonjena aplikacijama nego mobilnim verzijama.
– Aplikacije su zgodnije (55%), brže (48%) i lakše za korišćenje (40%).
Nešto više od polovine korisnika su imali problem sa aplikacijama. Oni koji su iskusili problem kažu:
– 62% je imalo pad ili blokiranje aplikacije.
– 47% sporo pokretanje.
– 40% jednostavno nije moglo da pokrene aplikaciju.
Korisnici ne tolerišu problematične aplikacije i obrisaće je nakon drugog neuspelog pokušaja da je pokrene.
– 79% se pokušati samo još jednom da je pokrenu.
Nezadovoljni korisnici su direktno upućeni na konkurentsku aplikaciju i iskoristiće svaku priliku da dodele negativan komentar.
– Ukoliko su jednom bili nezadovoljni aplikacijom, 48% njih manje će ponovo pokušati da je instalira.
Korisnici očekuju da se aplikacije pokreće mnogo brže od mobilne verzije. 78% njih.
Korisnici aplikacija vrednuju rejting na app storu.
– 84% korisnika kaže da vrednuje rejting prilikom odluke o instaliranju aplikacije.

Na kraju, kao najmanje važno tu je i moje mišljenje.
Vratiću se na početak ovog teksta i kompanijama koje razmišljaju u kom pravcu da krenu.
Ukoliko razmišljaju o tome: greše.
Evidentno je da obe opcije imaju svoje prednosti i mane, kao i njihov matični sajt, šop. Pravo rešenje je imati sve i razvijati sve to u svim pravcima.
Ukoliko se potrošači, korisnici, klijenti mogu uvući u projekat, utoliko bolje. Potrebno ih je uključiti u svakoj fazi realizacije ideje.
Samo oni koji su hrabri, neće pogrešiti. Čak i ako potez izgleda katastrofalno, bolji je i takav nego ne preduzeti ništa i čekati da neko drugi zauzme poziciju u bari koja je sve punija krokodilima.

Odužiću malo kraj ovog teksta jer je sajt moj i prostor neograničen 🙂

Kako proceniti kvalitet sadržaja koji isporučujete? Zapitajte se:
– Da li je aplikacija ispunila očekivanja korisnika?
– Da li je aplikacija ispitana na svim uređajima, mrežama ili platformama korisnika?

Potrebno je:
– pratiti performanse aplikacije kod krajnjih korisnika,
– upoređivati iskustva korisnika Android i iOS aplikacija,
– u realnom vremenu testirati sve vidove plaćanja, vreme odziva, moguće blokade ili odbijanja transakcija,
– izolovati probleme na nivou konekcija, lokacija, browsera, uređaja.

Nastaviće se…

Dofollow – Direktorijumi za članke

Sajtovi, odnosno direktorijumi na kojima se mogu objavljivati članci su veoma važni (kao i DoFollow Social Bookmarking sajtovi) kada treba odraditi uspešnu kampanju za neku stranicu sajta (i sam sajt), SEO. Linkovi sa tih sajtova su potrebni i još ako su “dofollow” onda ih obavezno treba uključiti u strategiju.

Dole je lista DoFollow Article Directories na kojima treba objavljivati tekstove kakve sam opisao u postu Koliko ključnih reči upotrebiti u tekstu.

Treba imati u vidu pravila ponašanja na tim direktorijumina i zato pre objave pročitajte uslove pod kojima će članak biti objavljen.

Jedni materijal objavljuju odmah dok drugi se kod drugih čeka verifikacija.

PageRank 6

PageRank 5

PageRank 4

PageRank 3

PageRank 2

Koliko ključnih reči upotrebiti u tekstu

Ključne reči i manipulacija njima je osnova optimizacije Internet stranica za pretraživače (SEO) i nakon godina provedenih u tom poslu, često se javljaju nedoumice kao što je: “koliko ključnih reči upotrebiti u tekstu”?
Nakon što sam ostao u manjini (jedini) u raspravi na temu: “Koliko ključnih reči upotrebiti“, prinuđen sam da objavim ovaj tekst kako bih se nekada podsetio i možda nekome nešto dokazao.
Koliko god da mi je žao što će sada pogrešna odluka uticati na jednu konkretnu stranicu, možda je tako bolje, međutim da zlo bude veće… na osnovu pogrešnog tumačenja i loših saveta gurua i eksperata, sada će se ustanoviti i takav standard za sve buduće tekstove.
U situaciji kada najveći svetski Internet pretraživači često menjaju svoje algoritme, a samim tim i pravila, svedoci smo pomeranja granica, stalnih izmena i potreba da se postojeće i sve buduće stranice stalno menjaju, prilagođavaju, zapravo: optimizuju za pretraživače, a sve u cilju što boljeg indeksiranja, tj. pozicioniranja u rezultatima pretrage za zadate ključne reči i izraze.
Ako se ima u vidu da 60-70% korisnika bira samo rezultate sa prve stranice (Top 10), a tek dvadesetak odlazi i na sledeće, onda je jasno o kakvom se bogatstvu radi kada neka stranica za zadatu ključnu reč ili frazu ima poziciju među prva tri rezultata. Isti toliki procenat (ogroman) je i onih koji od prvih deset biraju samo prva tri.
Biti među prva tri rezultata – zlatni je rudnik.
U periodu do 2005. Godine, važilo je pravilo, a i Google je pisao o tome, da ključne reči treba upotrebljavati u procentu od 10 – 15. Zamislite danas tekst od 5000 reči i tako optimizovanu stranicu? To bi bilo sve samo ne pristojan tekst. Danas ja tvrdim da se treba ponašati što prirodnije i pisati (pripremati i optimizovati) tekstove kao što smo nekada radili u školi. Verujem da bi sada najveći SEO majstori bili profesori srpskog.
Kada su pre par dana kolege izašle s predlogom (šemom) kako treba raditi tekstove, pristojno sam rekao da je to glupost i da nas “savetnici” samo zamlaćuju i zamajavaju, te da mi imamo dovoljno dobrih rezultata da možemo (mogu) knjige da pišemo i držimo predavanja, dobio sam odgovor:
“Ako ti nešto nije jasno – Pitaj”
🙂 Ok, jasno je meni sve. Biće uskoro svima.
I da stavim tačku na ovu priču (s tužnim krajem). Neka rade po svojoj šemi i šablonu, a ja kažem i ovde zapisujem:
–   Ključna reč u tekstu treba da se pojavi u procentu 1-3
–   Tekst ne sme da bude ispod 250 reči
–   Oko 500 reči u tekstu je idealnno
–   H1 tag upotrebiti samo jednom
–   Boldiranje teksta i reči uraditi po pravilima pravopisa, ništa nasilno i napadno
Upotrebiti ključnu reč u prvom pasosu tekstu (ne više od dva puta). Ključnu reč spomenuti u ostatku teksta par puta, ali samo tamo gde je to prirodno. Na kraju, ključnu reč spomenuti jednom i u zadnjem pasosu jer Yahoo obraća pažnju na to.
Ovaj tekst na temu “koliko ključnih reči u tekstu?” sadrži 500 reči.

Firči izbačen sa Farme

“Zbog noćašnjeg incidenta kada je fizički nasrnuo na Nemanju Stefanovića i naneo mu lakše telesne povrede, Ivan Fece Firči je “izbačen” sa Farme.
Možda do ovog nemilog događaja ne bi došlo samo da je Mina Kostić pokrila Milošu Bojaniću noge, te ovaj ne bi tako ružno sanjao i probudio se u bunilu vičući: ZADRUGOOO!!!!.”

Ovo je samo test koliko Facebook i Twiter utiču na SEO.
Zahvaljujem svima na saradnji.

SEO for Google

Kada je Google počeo sa optimizacijom svojih stranica?

Ko i od kada učestvuje u tom poslu?

Koliko ih ima u “SEO timu”?

Koje su greške napravili i kako se to sve odrazilo?

Najbolje je učiti na tuđim greškama i sve je to Matt Cuts objasnio u videu dole:

Google PageRank update i WordPress 3.0

Dobra vest za blogere. Pojavio se WordPress 3.0 i Google je uradio PageRank update.

WordPress 3.o je sada u ranoj Beta fazi, a instalacija se može skinuti sa WordPress 3.0 Beta 1.
Novine se odnose na nove default teme i nekakve nove tipove postova, videćemo.

Google je poslednji put PageRank update uradio 18.januara ove godine i prve provere koje sam uradio dokazuju da je jedino prirodan rad na sajtovima dugoročno isplativ (White Hat SEO) naspram brzih, veštačkih, “prljavih radova” (Black Hat SEO).
Za sajt Astrologa Sanje Perić znam da ona sama radi na njemu, autor je svih tekstova, uređuje dizajn po svom ukusu i posetioci ga sami linkuju zbog njegovog kvaliteta – PR4.
Veliko iznenađenje mi je domen koji sam kupio i aktivirao pre dvadesetak dana, koji ima jednu (under construction) stranicu i kojeg pripremam za temu “Izrada sajtova i blogova“, a danas www.1i1.rs ima PR2.
Pohvaljujem Anđelu koja je svom sajtu Video Music donela prvi PR1 nakon mesec dana rada objavljujući vesti iz oblasti pop muzike.