Pre upotrebe meda konsultujte sve koje znate samo se ne oslanjajte na sadržaj ovog teksta jer je sve ovo rezultat mog interesovanja za običaj da se “med ne sme zahvatati metalnom kašikom”. Kada sam ovo istraživao pre šest meseci, ostavio sam cigarete, a bio sam cool lik.
Čitate i primate k znanju na sopstvenu odgovornost!
Znači: Med (a ne neka bomba) sadrži gvožđe, bakar, magnezijum, kalijum, natrijum, mangan, cink, fosfor, kalcijum, niacin, tiamin, mangan, silicijum, hlor, aluminijum. (ovoga ima i u najjačim otrovima)
U medu se nalaze enzimi, vitamini B kompleksa, a i vitamini PP, K, C, A. (dobar za kosu i nokte)
Sadrži proste šećere: glukozu, fruktozu i u manjim količinama saharozu. (šećer ide direktno u krv 🙂 )
Sadrži i kiseline: sirćetna, mravlja, glukozna, jabučna, limunska, ćilibarna i mlečna. Upravo zbg tih kiselina ne bi trebalo koristiti metal, međutim… ne treba koristiti metal u smislu da matalna kašika bude konstantno u medu jer će oksidirati, a zahvatiti med metalnom kašičicom ne može biti štetno tj. med ne gubi svojstva.
Prosečna pH vrednost meda je 3, a sećamo se reklame za tečni sapun sa “neutralnom pH vrednošću 5,5”.
Upravo ta blago kisela sredina i visok sadržaj šećera razlog je zašto se med ne kvari jer je razvoj i delovanje mikroorganizama u takvoj sredini nemoguć.
Te supstance su i prirodni konzervans tako da je njegova upotreba neograničena. Može doći do smanjenja njegove hranljive vrednosti ukoliko se upotrebljava na neadekvatan način. Na primer, nikako ga ne treba stavljati u vreo čaj. Sve preko sobne temperature (preko 42C) je loše za med zbog razlaganja enzima.
Kristalizacija meda
Prirodni med kristališe. Ovo se javlja zbog visikog sadržaja glukoze, radi se o potpuno prirodnom procesu i to ne utiče na smanjenje njegove vrednosti, a nama konzumentima dokazuje svoju prirodnost jer na tržištu imamo i veštački med, dobijen od glukoznog sirupa.
Od sastava meda zavisi i brzina kristalizacije tako na primer bagremov med sporo kristališe zbog visiokog sadržaja fruktoze i treba mu za potpunu kristalizaciju do tri godine dok suncokretov kristališe za dvadesetak dana.
Lipov za tri do četri meseca. Možda i otud izreka u narodu “Lipov Q.”.
Da rezimiramo:
Med je slađi od repinog šećera.
Med ne koristiti u vreloj tečnosti ali uvek uz vodu ispod 42C.
Med se ne kvari.
Med kristalizira i to je cool.
Med ne sadrži holesterol.
Med ne sadrži masti.
Med nije u SNS.
Med sagoreva mast dok spavamo 🙂
Energetska vrednost meda je oko 1.5kJ u 100gr.
Antibakterijsko dejstvo nastaje usled njegove sposobnosti da iz ćelija bakterija izvlači vodu i time prestaje njihova aktivnost.
Sadrži sve elementa koje ima i Soda bikarbona 🙂
Čak i u svemiru med pravi onu kružnu neprekidnu nit.
Dva prsta meda u buretu, čest primer sreće.
Pčeli je potreban ceo dan da sakupi jednu kap meda.
Ponoviću: po mom mišljenju uopšte nije štetno zahvatiti med metalnom kašikom jer proces od par sekundi ne može negativno uticati na njegova svojstva. U prilog mojoj tvrdnji idu i metalni delovi alata za vrcanje meda čak i ako kažu da je to aluminijum koji ne oksidira.
Ja ću i dalje med zahvatati drvenom kašikom jer “tako treba” i ne bunim se, cenim takva pravila 🙂
